Molekularna polarnost nastaje kada se atomi s različitim brzinama elektronegativnosti kombiniraju na način koji rezultira nesimetričnom raspodjelom električnog naboja. Budući da svi atomi imaju određenu količinu elektronegativnosti, kažu da su sve molekule pomalo dipolne. Međutim, kada molekula posjeduje simetričnu strukturu, naboji se međusobno otkazuju, što rezultira nepolarnom molekulom. Ista stvar se događa kada svi atomi u molekuli sadrže istu elektronegativnost.
Odredite elektronegativnost svakog atoma pomoću periodične tablice elemenata. Ako svi atomi imaju istu elektronegativnost, tada je molekula zadano nepolarna. S obzirom na molekulu CH4, ugljik (C) ima elektronegativnost 2,5, a vodik (H) jedan od 2,1. S obzirom na molekulu NH3, azot (N) ima elektronegativnost od 3,0. Međutim, s obzirom na molekulu NCl3, dušik i klor imaju istu elektronegativnost od 3,0, pa je molekula nepolarna.
Nacrtajte molekulu metodom Lewisove točke. Prebrojite broj valentnih elektrona koje svaki atom sadrži. Atome rasporedite tako da u središtu bude onaj s najvećom elektronegativnošću. Spojite atome jednostrukim elektronskim vezama i uklonite te elektrone iz valentnog broja. Postavite parove elektrona oko vanjskih atoma dok ne postignete oktet, a zatim uklonite te elektrone iz broja. U središte postavite preostale elektrone oko atoma.
Utvrdite polaritet molekula uvidom u njegov oblik radi simetrije. Dajući primjer, molekula CH4 ima tetraedarski oblik koji je simetričan. Dakle, nepolaran je. Molekula NCl3 ima piramidalni oblik, s druge strane, tako da je polarna. Općenito, molekule linearnog, trigonalnog i tetraedarskog oblika nisu nepolarne, dok su atomi s piramidalnim i V-oblikima polarni.